Dakle još jedan, relativno kratak roman, sa autorovim već prepoznatljivim stilom (pitko, brzo, zabavno, ali ipak ne zaostaje ni sa elementima fantastike, ni izvesnom socijalnom kritikom).
Mlada, zgodna pravnica, prihvatila se nezahvalnog posla poreske kontrole. Firma koja prodaje osećaje i taji porez, mnogo je više od onoga što se čini na prvi pogled. Tu su paralelni svetovi i entiteti koji se hrane misaonim procesima ljudi. Ti svetovi su na korak od nas, na jednu frekfenciju, ali opet i beskrajno daleki. Malo porodičnih tajni, ekstrasenzorskih sposobnosti, dobije se zanimljiva mešavina.
Tu je i ona urbana priča koja se provlači ispod fantastike, ali je jasno vidljiva-priča o otuđenju, boli, usamljenosti, nedostatku svrhe, nemanju ljubavi i emocija u surovom svetu korporativnog kapitalizma, u kome Zagreb uz stihove Džonija Štulića izranja iz sna.
Radnja se proteže i na Istru, shvatio sam da su neki likovi imali i predistoriju, na kraju vidim da je roman zapravo nastavak jednog drugog dela istog autora.
Saša Šebelić: 041
Moderator: Ire