Big spoilers ahead! :bilo:
Danijel Bogdanović: U međuvremenu
Priča ima tipičan Bogdanović element voajer voajera te je potom nadopunjena „poštenim“ sf elementom
Sama ideja mi ipak ima rupe – naime, ako se govori o dvije vremenske linije koje se ne kreću jednakom brzinom, gdje se mjeri njihov početak? Ne bi li ovi brži bili tehnološki razvijeniji? Zašto se u liniji sporog pojavi osmrtnica za babu iz brze linije? Zašto Konzum ne uvede više brzih linija za blagajne? Zašto Bogdanović nije došao na istrakon? Kad će mi Žiljak dati odgovor za priču poslanu u UBIQ? Eto, mnoga pitanja, a odnos brze i spore linije mi nije skroz jasan u ovom slučaju :zubo:Zdenka Maltar: Amy iz Završja Podbelskog
Za ovo nisam siguran što bih rekao. Nekako mi fali... neki ključan element. Amy je zanimljiva, zaintrigira te čitanje o njoj, želiš znati više. No, kako se taj interes izgradi, priča završava s nekim nejasnim pojašnjenjem da je ona možda anđeo? (jesam li dobro shvatio?) Sve mi je to nekako previše manjkavo i mislim da je ideja dobra, ali izvedba mi nije nešto. Možda da priča nije skrenula u melankoličan ton nego više neka „sitna čuda“ koja je Amy izvodila? I čemu tako nagla smrt? (nije mi bilo uvjerljivo samo zbog ciganke)
Dragana Rajaković: Inicijacija
Fora priča. Dosta je zanimljiva i brzo se čita. Kao minijatura ima sve što treba tako da nemam nekih zamjerki. Možda je malo „klasična“ u smislu motiva koje koristi, nije nešto ludo i neviđeno. To samo cjepidlačim u stilu „nije za europsku razinu“ što znači da se nadam da će autorica i dalje raditi na svojim pričama jer mislim da svakako ima potencijal!
Mirela Jovičić: Kako je Regina Pokorna upoznala Plavi Plamen
Ova priča mi je najviše „Tolkien-ovska“ od svih. Mislim da je zato što mi je majka junakinje jako „Galadriel“ stil (onako, vidim je kako ledbi naokolo u svojim bijelim robes-ima i pametuje svojom „žarećom dobrotom“).OK, to je moj osobni problem s Tolkienom pa da se vratim na druge elemente priče. Sami opisi su dobri, zanimljivo je pratiti priču i događanja. Mali prigovori – osoba koja je nositelj plavog plamena spašava Reginu – to je očigledno „good guy“. Zašto je onda odmah nestao iz priče? (zbog nadolazeće zore?) To mi je bilo malo kme. Da li bi bilo zanimljivije da je radnja priče krenula u smjeru interakcije Regine i Nositelja koji je inicira u svoj svijet tame? (mislim da bi bilo više dramskog efekta)
Ed Barol: Slijepo dijete
Svidjela mi se poprilično. Pomalo je „frikovita“ u smislu sve te sveprisutne konekcije (na odvikavanju sam od Facebooka pa sad gledam koliko komplikacija imaš ako nisi tamo). Interesirala bi me priča i iz pogleda sina, kako on to doživljava. Sve u svemu, nemam prigovora
Franjo Plavšić: Apatrid
Hmmm, kme. Relativno je zanimljivo, ali mi uopće nije bio fora kraj. Imamo tog nekog ultra lika koji je sav sper u svemu i onda... se ubije. The end. Onako, ljudi u crnom + mučenje elektrodama na testisima bi mi imalo smisla da se desi nešto smisleno. Ovako ovaj lik samo skuži da je (možda) neki alien i na temelju toga odluči se ubiti. Što smo postigli? Mislim... fali mi nešto. Neki bolji smisao, dubina...
Igor Rendić: Krugovi
Je, dobra je
(Lord Shaper – a mudro si ti šutio dok je Šišović na žiriranju spominjao „jednu priču o gradnji krugova pakla“ :zubo:) Priča ima dobar kraj. Volio bih znati zašto je demon u kazni i zašto se dijele na „stare i mlade“ – no to je pretpostavljam više stvar za više kartica teksta... Ovako, onaj „the end“ je dobar i možemo se nadati da će nam Igor dati još mnogo priča... jer eto, nada je uvijek bitna 
Adrijan Sarajlija: Sveti Ajden i dobri ljudi
Meni iznenađujuće najbolja priča u zbirci. Ono, baš me iznenadila. Odlična mi je ideja tog sveca koji skuplja samoga sebe, lažne relikvije te onda (već bi do tuda bilo super) dodatan twist na kraju s izjavom „samo šaka nam treba“. Sfera se dodjeluje za domaća žanrovska ostvarenja tako da u ovom slučaju mi je žao što ne bih mogao ovo nominirati kao ozbiljnog kandidata.
Robi Selan: Bez troodona
Aaaammm, kme. Patuljci koji grade Noinu arku? Onako, priča ima previše elemenata koji zajedno ne čine konciznu sliku već, upravo suprotno, dijele je na loš način. Prvo, imamo te neke elemente rana koje ne zacjeljuju – zašto, što s tim? Drugo, imamo lov na dinosaura – neuspješan, bez nekih posebnih važnosti za priču. Treće, imamo kišu koja je iz nekog nejasnog razloga užasna (par kapi kiše ne znači odmah potop!). Četvrto, imamo arku koja se gradi i dinosaure u parovima. Ova četiri elementa su kao povezana, ali meni su samo smetali jer poveznica nije jasna ni dobra. Bolje da je scena lova skraćena (ili potpuno izbaćena) pa da je pojašnjeno što se događa. Ovako nema neke temeljne jasnoće.
Aleksandar Žiljak: Živogora
Nije Žiljak mogao, a da ne ubaci bar paragraf anti-kapitalističke propagande
Opet, nisam nimalo protiv toga, ali mislim da je priča ponovno malo patila zbog tog elementa, da je malo nasilno uguran unutra. Generalno, nije nam bitno tko je veliki kapitalist, zašto traži izvor i od kud mu lova. Ova priča počiva na elementu žive planine (mnogo dobro) i obrata na kraju koji od njega čini dijete. Možda da se element žive gore još maaaalo iskoristio, nešto se nadodalo u tom smjeru, priča bi mi bila super. Ovako mi je poprilično dobra Dragić Rabrenović: Ljubav u kamenu
Nažalost – kme. Priča je malo previše u elementu „spašavanja djeve“ i zato mi nema neki zanimljiv element, nekako je „već previše puta viđeno“. Plus, Crni mi je malo nejasan – da li je on čovjek, kamen, nešto treće? Ne znam, priča mi je previše bezlična da pokušam dati komentar za „poboljšanje“, treba tu neki malo jači obrat, bez ovog „ja sam super junak koji spašava svoju djevu – vješticu“.
Adnadin Jašarević: Tvoja zmija, tvoja sreća
Za kraj... Onako, rubno. Priča mi ima dobar element tih odlazaka (koji, doduše, jesu već viđeni, ali mogu uvijek biti zanimljivi). Isto tako, dobro je pisana, stil valja. No, tu stajemo. Potpuno je nejasno kad Svebor krene na put pa odjednom dolazi do zmaja, što se tu događa? Kako je taj zmaj u biti povezan s njegovom ženom? (ok, ubio ju je, ali ono, ŠTO se tu desilo?) Zašto je njegova žena Gala na početku priče mrtva krpa koja samo spava? (ono, nije baš svejedno kad ti još neka nepoznata ženska upadne u kuću) Previše mi je nejasnih elemenata i zbog toga u biti ne mogu pojasniti što se tu desilo.
Sve u svemu, Ok zbirka. Pomalo kao prosjek, samo s manjim volumenom. Ovaj put sam se u recenziji potrudio dati i neki suvisli komentar za poboljšanje. Ako će žiri za slj. god. tako postupati onda vjerujem da zbirka ima potencijal postati mnogo bolja. Naravno, tu je veliko pitanje da li bi se žiri složio s mojim komentarima ovih uvrštenih priča i o prostoru za poboljšanje... Možda neke priče koje su meni bile kme su njima bile odlične... u svakom slučaju, jako me zanima dojam ostalih čitatelja!
. Počinje vrlo dobro, sam noćni put je izvrstan, ali kad stigne jutro i majka vilenica krene u opise što se sve zbilo, stvar se razvodnjuje i postaje dosadna.
