Penelope

[buco]

Uređeno: 29.11.2008 Skraćena verzija priče je nešto niže.

Penelope

«Opet kasniš. Obećao si da više nećeš kasniti! Nećemo te više čekati, ako ne dođeš u dogovoreno vrijeme mi idemo bez tebe!» rekao je Branko svome prijatelju Mariu.
«U redu, izvinite! Znaš kako je, malo sam imao problema kod kuće zbog onog sinoć. Dok sam odslušao sve lekcije dobro da sam i sad stigao.» reče Mario.
«Ne zanima me. Upadaj idemo!»

Uskoro su četiri prijatelja bila na svojoj standardnoj poziciji, na jednoj maloj plaži pored mora. Nakon što su malo osmotrili koga sve ima, uzeli su loptu i počeli se s njom igrati u plićaku.
Nakon nešto manje od sat vremena izašli su iz vode i sjeli se na stijene oko plaže da bolje osmotre da nije tko novi došao.
«Šteta što školski raspust ne traje duže, još jedna godina i gotovo je sa školom.» reče Tomo Branku.
«Da. Nego izgleda da nam je došao neko novi! Pogledaj na drugi kraj plaže.»
«Kako je nismo vidjeli kad smo došli?!» ubaci se Petar u razgovor.
«Nemam pojma! Izgleda da su same, ona i mama.» reče Branko.
«Što misliš, izgleda da je počela gledat koga ima na plaži.» reče Petar i ustade se te ode do obale.
«Gle njega, on misli da će se na njega upecat, svašta?!» reče Branko Tomi.
Tomo se počeo smijati i kroz smijeh reče:
«Pusti ga, ionako nema šanse, kad je smotan!»
«Gdje je nestao Mario?»
«Tko zna! Ma znaš njega, samo se pokupi i nestane. Vjerojatno snima cure naokolo i onda će nam tu doć prodavat priče kako je dogovorio spoj.» kaza Tomo i uteče mu smijeh. Nakon toga se i Branko počeo smijati.
«Što misliš, kako ti se sviđa ona cura što sjedi s mamom? Čini mi se da imaš neke planove.» upita ga Branko.
«Koliko vidim i ti si se uzvrpoljio.»
«Pogledaj prema plaži. Koji gliser! Izgleda da će se tu zaustaviti.»

Veliki bijeli gliser se sidrio gotovo kod same obale u blizini plaže. Na njemu su bila dva muškarca srednjih godina. Kad su usidrili gliser spustili su se malim stepenicama po krmi u more i doplivali na obalu. Ona cura i njena mama su im mahale da bi ih ova dvojca brže primijetili.

«Tko bi rekao, pa izgleda da je to njeno?!» reče Branko Tomi.
«Koji gliser, vidite?» govorio im je Petar koji se upravo vratio do njih.
«Da, baš o tome pričamo. Hmm… tko bude uspješan kod one male možda se provoza i tim gliserom. Uhh, kako bi to bilo super, nikad se nisam vozio na takvom gliseru!» reče Branko ne skidajući pogled sa glisera.
«Evo ga ide Mario!» reče Petar.
«Što misliš, kakvu će nam priču sad probat prodati?» upita Tomo Branka.
«Nije važno, sad imamo pametnijeg posla!» odgovori Branko i nastavi gledati u gliser ali i prema onoj djevojci na plaži.
«Vidim da je počelo, uredu!» kaza mu Tomo te se i on namjesti malo bolje i on počne snimati situaciju.
«Što ima novog da ste se tako ukočili?» upita ih Mario koji je došao do njih.
Branko ga je samo pogledao i nastavio promatranje.
«A vidim, baš zgodna cura! Umoran sam još od jučer, idem tu niže na stijenu da se protegnem.» reče Mario prijateljima koji ga nisu ni slušali.

Mario se pružio po stijeni na ručnik i pokušao drijemati. Vrtio se lijevo-desno i onda se sjeo i gledao prema obali. Kao i njegovi prijatelji tako je i on primijetio gliser i gledao ga je jedno par minuta. Nakon toga je gledao koga ima po plaži i u vodi.

«Penelope? To smo učili u školi, nisam baš siguran, to je nešto iz mitologije. Kad tih mitologija i bogova ima koliko hoćeš… hmm, mislim da se tako zvala božica ljepote. Moguće?» mislio je Mario gledajući u ime onog velikog glisera.

Nakon nešto više od pola sata Tomo će Branku:
«Izgleda ništa, pa ona se smješka i pogledava prema Mariu, koliko vidim.»
«U pravu si, eh…» odgovori mu on i nastavi,
«Mario jesi živ?»
«Što je sad na repertoaru?! Opet me ogovarate!» pravio se Mario kao da ne razumije što ga prijatelj pita.
«Ne pravi se blesav, onaj se komad tebi smješka. Ne znam samo što si se ukočio tu na toj stijeni?! »
«A to, moguće, baš se mislim što joj je toliko smiješno.»
«Odmah da si otišao u more ili ćemo te mi baciti!» reče njemu Tomo, nakon čega se društvo počelo smijati.
«Vi mislite da… Hmm, moguće.» reče Mario te se spusti do plaže i otpliva do male stijene blizu glisera.

Kad se malo rashladio, pogledao je prema onoj curi koja se već bila ustala i krenula polagano u vodu.
«Oho, stvarno odlično izgleda, sad tek vidim. Sunce mi je izgleda smetalo pa nisam dobro vidio sa stijene. Sigurno nisu odavde, kod nas niko nema takav gliser.» mislio se Mario.
Kad je zaplivala prema otvorenom Mario je otplivao do nje, zapravo koristio je stari štos i par metara od nje je zaronio i izronio točno pred njom.
Cura mu se nasmiješila i gledala ga, čekajući da on progovori nešto.
Mario je rekao:
«Mario!» pokazujući prstom na sebe.
«A ti?» i pokazao prstom na nju.
«Rina!» glasio je odgovor.
Ubrzo je Mario upitao djevojku dali govori engleski, potom je na trenutak nastao tajac.
«Valjda govori, bar malo. Kako me gleda osjećam se kao hipnotiziran, uhh.» mislio se Mario.
«Da, malo.» glasio je odgovor na engleskom. Pa su Mario i Rina počeli pomalo i pričati.
«Kad si tu došla?»
«Danas, u… ujutro.»
«Koliko ostajete?»
«Ne znam, malo.»
«Izgledaš sasvim dobro!»
Nakon toga se cura nasmiješila nije ništa rekla, a Mario je nastavio,
«Koliko imaš godina?»
«Godina?».
«Čudno da to ne razumije, pa to je prva lekcija u školi.» mislio se Mario ne znajući kako da redefinira pitanje. Nije ni on baš neki 'Englez'.
«Ja imam skoro osamnaest. Ti?»
«A, razumjeti, i ja!»
«Kako me samo laže, sto posto je mlađa, dobro nema veze, nije puno. Bit će da je godinu dvije mlađa.»
«Imate lijep gliser!»
«Gliser? Ja se vratim.» reče Rina i otpliva do obale .

Kad je došla do svojih roditeljima počela je , bar se tako činilo Mariu, diskusija ,bila je, čini se, malo žustrija. Nakon toga je Rina opet ušla u vodu i doplivala do njega.
U međuvremenu je Mario bio doplivao do stijene u vodi i odande gledao što se događa.

Nakon par trenutaka Rina je rekla:
«Vas vidim zanima gliser mojega oca?»
Mario je ostao potpuno zbunjen, Rina je to tako dobro izgovorila kao da je… hmm. Mora da se malo šalila s njim da baš i ne zna dobro engleski.
«O… da, ali ti si mi zanimljivija.»
«Već sam se uplašila da te zanima samo gliser.» reče Rina i nasmiješi se.
«Odakle dolaziš?»
Nastao je mali tajac, no Rina se nekako trgnula i odgovori:
«Ma to je jedna mala… država, da.»
«Ti si meni čudna, ti mene zezaš?»
«Izvini, mi dolazimo iz Danske, to je mala država.»
«Nije Danska nepoznata zemlja, ima zgodnih cura … kao što si i ti!»
«U pravu si malo sam se zabunila. Ti si čuo za našu državu?!»
«Tko nije?! Kamo izlaziš večeras?»
«Izvini, ne razumijem te?!»

«Ona mene stvarno zeza. Moram izdržati. Čini se da su u pravu oni koji su pričali o tim curama iz Danske. Stvarno je zgodna.» pomisli Mario.
«Ne razumijem što im to znači 'izlaziš večeras'? Morati ću pitati moje oni sigurno znaju. Baš čudno da mi to nisu dodali, sad mi je neugodno.» mislila se Rina.

Nakon par trenutaka zamišljeni Mario reče:
«Mislim dali bi se navečer mogli negdje naći, u disku ili na plesu, negdje izlaziš?»
«Sad razumijem, doći ću ovdje. Možemo se tu naći?»
Mario je malo ostao zbunjen no pribrao se i odgovorio joj:
«Da, možemo.»
«Idem sad, vidiš da me moji zovu. Vidimo se!» reče Rina i otpliva do obale a nedugo za njom i Mario.

«I?» upita Tomo Maria kad se vratio u društvo.
«Što 'i'?»
«Ajde pričaj!» reče mu Branko.
«Pa ništa posebno, malo smo razgovarali i tako, znate već?!»
«Ne znamo!» reče mu Tomo.
«Dobro, predložila mi je da se večeras nađemo, zapravo… ništa.»
«I?» opet će Tomo.
«Iz Danske je, ne zna koliko će tu biti. Jutros su stigli.»
«Gdje si dogovorio spoj?» upita ga Branko.
«Ja sam se potpuno iznenadio, ona mi je predložila da se nađemo večeras tu na plaži, hm…» odgovori im Mario i razvuče široki osmijeh preko lica.
«Čuj, ne lupaj gluposti, ozbiljno te pitamo!» reče mu Branko.
«Ozbiljno! Izgleda da su točne one priče, ma znate već…»
«Izgleda da te hoće sreća, onakva cura, pa još ima i gliser, pa još prvi spoj sami na plaži. Kad nekog hoće…hmm, dobro.» reče mu Branko i zavrti glavom.

Ubrzo je Marieva nova poznanica, skupa s roditeljima i, vjerojatno, onim njihovim prijateljem ili rođakom, otišla s plaže.

«Kamo se njima žuri?!» reče Branko Mariu pokazujući glavom na Rinu.
«Ne znam, možda su umorni od puta. Nije Danska ni tako blizu.» zaključi Mario.
«Baš bi se volio provozati onim gliserom.» reče Tomo i nasmiješi se.
«Samo se ti zezaj! Uostalom nije ni bitan taj gliser.» reče Mario.
«Tebe je sunce malo jače udarilo?!» reče Petar Mariu.

Oko pet sati četiri prijatelja su otišli s plaže na piće pa onda kući.
Kad je Mario izlazio iz auta Branko mu je dobacio:
«Dobar provod! Vidimo se sutra.»
«Nadam se!» reče Mario i požuri kući.

Oko osam sati uvečer, zapravo i nije večer, još je bio dan, Mario je busom došao do šetališta uz obalu. Malo se zadržao s nekim znancima i usput popio par pića.
Sat vremena nakon toga pošao je šetalištem prema plaži. Došavši do iznad plaže vidio je Rinu kako sjedi uz obalu i gleda prema pučini.
«Stvarno je došla. Hmm… čudno pa ona je još u kupaćem kostimu?! Kad se brže vratila, baš su čudne te Dankinje?! Iako…» mislio se Mario dok se spuštao strmim stepenicama na plažu.
Kad je bio par koraka od Rine ona se okrenula, pozdravila ga, te mu rekla da sjedne do nje, što je on i napravio.
«Voliš noćno kupanje?» upita je Mario.
Vidjela je Rina da je on malo zbunjen i kao da mu je neugodno te upita:
«Nešto nije uredu?»
«Ne, sve je uredu.»
«Vidim da nije. Jesam nešto pogriješila?»
«Ne, uredu je, izvini! Mislio sam da ćeš biti u nekoj haljini, znaš već?»
«Ne! U haljini?! Izgleda da sam na to zaboravila.»
«Ona mene stalno nešto zeza, al' dobro baš mi je zanimljiva iako su joj šale neobične. Valjda se oni tako šale.» mislio se Mario.
«Izvini, nije važno.»
Uskoro je na pramac glisera stupio njen otac, bar se tako Mariu činilo, i mahnuo je rukom Rini da dođe na gliser.
«Ideš, idemo se … provozati! Znam da te to sigurno zanima.»
«Da, kako si znala?»
«Vidim ja što te sve zanima!» reče mu Rina i nasmiješi se.

Ubrzo su bili na gliseru. Stajali su na pramcu i gledali prema pučini i nešto razgovarali. Do njih je stajao Rinin otac. Tako ga je ona i predstavila Mariu kad su došli gore.

«Voliš brzu vožnju?» upita ga Rinin otac.
«Da!»
«Onda uđi s nama u gliser pa ćemo krenuti, da vidiš kako je brz.»
«Super! Idemo» kaza oduševljeni Mario.
Nakon toga su njih troje ušli u gliser čija je unutrašnjost bila neobično uređena. Bar po onome što je o gliserima Mario znao, a pratio je te stvari.
«Rina, taj vaš gliser mora da košta jako puno. Kao da nije odavde?» reče joj Mario vrteći se oko sebe, sve mu je izgledalo neobično.
«Rekla sam ti otkud smo došli.»
«Da, ali…. Nemoj me zezati, izgleda kao svemirski brod. Gdje ste ga samo kupili?» nije mogao vjerovati očima u ono što vidi.
«Izvini, samo trenutak!» reče Rina i ode do oca.
Nakon par minuta vratila se do Maria i rekla mu:
«Otac mi je dopustio da ti pokažem bar ako te zanima?»
«Svakako! Ne čini ti se da je gliser unutra veći nego što izvana izgleda?!»
«To se tebi samo čini, mislim da si malo uzbuđen.»
«Hm… pa jesam, tko ne bi bio.»
«Da, samo nisam baš sigurna što je tebe toliko uzbudilo, ipak mislim da je gliser.» reče Rina i nasmiješi se.
«Evo nas! Kako ti se sviđa bar?»
«Ali Rina pogledaj koliki je, nemoguće! Ti se šališ, samo ne znam kako, reci mi?»
«Misliš da je prevelik? Moguće. Što ćeš popiti?»
«Ozbiljno te pitam, pa ne može bit bar veći od glisera, kako? Nije mi nešto dobro.»
Rina se nasmije te uzme Maria za ruku, odvede ga do stolice i zamoli ga da sjedne.
Zatim je u jednu poveću čašu nešto natočila, donijela mu te rekla:
«Popij to, bit će ti bolje!»
Kad je Mario popio par gutljaja tog, slatkastog pića rekao je:
«Kako ovo osvježava, kako se zove?»
Rina mu nije ništa odgovorila samo je sjela do njega na stolicu i pogladila ga po kosi.
Na vratima bara stajao je Rinin otac, nasmiješio se i otišao.
Kad je došao u prostoriju iz koje se upravljalo gliserom, rekao je svojima:
«Izgleda da će uspjeti, nadam se da će ovaj uzorak zadovoljiti kriterije. Sve smo pregledali i trebao bi. Nećemo ih uznemirivati, imamo vremena.»

«Nije li Rina malo premlada, zar nisu mogli neku malo stariju od nje naći?» upita onaj drugi muškarac.
«Izričito su tražili da uzorak mora zadovoljavati određene kriterije. Iz naših saznanja o njima Rina je bila najbolji odabir i najveća šansa da će sve ići kako treba.»

«Izgleda da nisu više u baru?!» reče ona 'žena' njima dvojici.
«Kako nisu? Pa gdje su. Nije valjda….ma da! Hmm… Koliko god da smo joj govorili što ne smije… uhh!»
«Što ćemo sad?» upita 'žena'.
«Ništa, pustiti ćemo neka stvari idu svojim tokom, ionako je kasno da se umiješamo.» reče to onaj što se predstavio kao Rinin otac i nasmiješio se.
«Imaš pravo, šteta…. Izvini.» reče 'žena'.
«Izgleda da ste iste, i njihove ženke vole 'romantiku' kako sam čuo.»

«O, kakva noć!» reče Mario Rini.
«Da, hmm.» reče Rina koja je zadovoljstvo zamijenila za nemir.
«Što je s tobom Rina, nešto ti nije dobro?!»
Sjedio je Mario na krevetu i gledao u djevojku, djelovao je prestrašeno, zapravo nije znao što se to s njom događa i to ga je brinulo.
«Izvini, sve je dobro ali… ništa. Kako si ti, jeli bilo sve uredu?»
«Uhh, ne pitaj. Još sam … lebdim.»
«Morati ćemo sad u bar, znaš kako je?»
«Da! Čudno da nas tvoji nisu tražili, baš smo… Opet bih to napravio, pa što bude!» reče Mario nakon čega su se njih dvoje počeli smijati.

Petnaestak minuta nakon toga u bar je došao Rinin otac. Pogledao ih je, nasmiješio se i rekao Mariu:
«Ja se nadam da su bila dobra pića?»
Mario se malo zbunio, no samo nakratko, onda se nasmiješio te odgovorio:
«Da, jesu.»
Dok su išli, malo iza Rininog oca, Mario je upitao Rinu kad dolaze na plažu, na što je ona odgovorila:
«Mislim da odlazimo odavde.»
«Ali kako? Rekla si mi … izvini!» reče Mario i duboko uzdahnu.
«Tako mora biti.»
«Daj mi bar svoju adresu? Moramo ostati u kontaktu!»
«Adresu?! Ah da, sumnjam da bi ti išta značila i da bi ikad mogao stići do mene.»
«Pa nije Danska toliko daleko?!»
«Ova moja je! Šteta. No ostati ćemo na neki način u vezi i to, izgleda, vrlo jakoj. Hmm i meni je sve to tako … što ja znam. Kad nisam znala da će tako ispasti.»
«Ja tebe ništa ne razumijem. Možeš li ti to meni malo pojasniti? O kojoj Danskoj ti pričaš i kako ćemo ostati u vezi?! « govorio je Mario, trudeći se da odgonetne Rinine riječi. Mislio je da je dobro ne razumije, ah i taj engleski.
«Tako je najbolje i tako mora biti, bar za sad. Jednom ćeš shvatiti sigurna sam. Evo nas, tu smo na izlazu.»
Stajali su na ulaznim vratima glisera i gledali jedan u drugog. Tad im je prišao Rinin otac, otvorio je vrata i rekao:
«Sad bi i mi morali poći.»
«Da, izvinite. Pozdrav svima i … to je sve. Rina, doći ću ja jednom u tu tvoju Dansku, nećeš mi se sakriti!»
Kad je izašao s glisera bila je već zora, zapravo i malo više. Po plaži su već bili prvi kupači. Mario je požurio da uhvati autobus da ode kući.

«Rina ti si se malo… Nadam se da nisi?» reče joj otac, zapravo osoba koja je vodila tu operaciju, dogovorili su se da ga tako predstavi Mariu.
«Možda! Zar ima nešto loše u tome?»
«Vidi se da si mlada, proći će to tebe, vidjeti ćeš. Idi se sad odmori i nemoj razmišljati o ničemu, kao da ga nikad nisi vidjela. Hajde sad, ionako nas čeka ne mali put, nije ta tvoja 'Danska' tako blizu!»
«Vidi se da nemate porodicu! Sad znam i zašto.» reče njemu Rina i ode iz prostorije za upravljanje.
«Morati ćemo pripaziti na nju. Čim donese uzorak na svijet mi ćemo ga zadržati a onda je slobodna, kad je tako blesava.» reče ona 'žena'.
«Nemoj tako, možda ipak shvati da griješi. Idem do nje, moram joj to objasniti, ipak sam ja odgovoran za nju.» reče voditelj.

Kad je došao u Rininu sobu rekao joj je:
«Znam da ti je teško jer se dogodilo ono što se nije smjelo dogoditi. Ali ako primijete da si im sumnjiva uzeti će ti uzorak i neće ti ga više nikada vratiti. Malo se smiri i dobro razmisli prije nego bilo što kažeš kad dođemo u 'Dansku'.» reče joj voditelj i nasmiješi se.
«Mislite da bi mi to napravili?»
«Da, vjeruj mi da je tako. Poslušaj me i biti će sve uredu, ja ću se pobrinuti da tvoj uzorak bude s tobom. Dobro znam što znači kad ti uzmu uzorak, uostalom i ti si to bila. Jedan mali simpatični, bučni uzorak, hmm…!»
«Ali kako vi znate… Tko ste vi zapravo?» upita ga zbunjena Rina.
«To se i ja pitam koji put, ali… tako je bilo i nemoj da ponoviš moju grešku! Ista si mama, na nju ličiš gotovo potpuno, ne znam kako!?»
«Jeli to znači da… Kako mi je to neobično!?» reče Rina koja je počela plakati.
«To znači baš to. Čak i plačeš kao oni, kao tvoja mama. Biti će sve uredu, urediti ću ja već nešto, uostalom dužni su mi bar to. Tvoj uzorak mora biti s tobom, za to ću se ja pobrinuti. A sad se odmori i tko zna? Znaš da naši često putuju na toj ruti.»
«Hvala i izvinite za ono što sam vam rekla, nisam znala!» reče mu Rina koja je prestala plakati iako su joj suze još tekle niz lice.
«To me je i probudilo, trebao sam ti to ranije reći ali… eto, nisam. Mojoj kćeri neće nitko uzimati ono što voli, vrijeme je da ti bar malo pomognem. Propušteno se ne može nadoknaditi ali.. tako je bilo, sad smo skupa, igrom slučaja ili… ne znam više ali nije bitno.»
«Da, možda jednom ovaj uzorak u meni uspije dati moju adresu onome koji sad ne može zaspati, sigurna sam.»
«Hmm… nadam se. Sad moram ići nazad, ipak sam voditelj. Doći ću te vidjeti čim budem mogao. Sad se odmaraj!»

«Jedva sam se dovukao do kuće i sad ne mogu spavati. Kako mi je sve ono čudno, možda je od kakvog pića ili… ne znam. Valjda će opet onaj gliser svratiti do nas. Ma ona se sigurno samo šalila. Pa da, kako sam glup, cijelo vrijeme je imala neke čudne šale. Uhh…. Ne mogu spavati i gotovo, idem van, idem do plaže.» mislio se Mario.
Zatim se ustao iz kreveta obukao i vratio autobusom do šetališta a onda je požurio do plaže.

«Još ih nema, ali doći će za sat-dva, i jučer su došli malo kasnije».

--------------------------------------------- KRAJ -------------------------------------

[Izitpajn]

A gdje je anketa za ocjenjivanje?

[Bubba Zanetti]

A gdje je anketa za ocjenjivanje?

Jest, ja sam na svoje pričice stavio mogućnost ocjenjivanja. Čudi me da nakon sve one gungule oko anketa autor ove priče nije postavio takvu opciju.

Priča...
Relativno stilski i jezično korektna, mada ima stilskih nezgrapnosti koje bi trebalo popraviti. Najproblematičnije u izvedbi su mi ti dosta razvučeni dijalozi; dosta praznog hoda, premalo konkretnog.
Sadržaj baš i nije orginalan. Sve mi to vuče na nekakav "Eko Eko" SF koji može proći prvenstveno kao štivo za dječji uzrast. Naravno ako je priča zamišljena kao takva.

:uzdravlje:

[buco]

A gdje je anketa za ocjenjivanje?

Pa čekam odgovor tehničkog admina, što se ankete tiče. Nadam se da će se udostojiti odgovoriti... sad? :scratch:

Jest, ja sam na svoje pričice stavio mogućnost ocjenjivanja. Čudi me da nakon sve one gungule oko anketa autor ove priče nije postavio takvu opciju.

Hmm..! Pa ono, 'gungula oko ankete', je bilo za, pretpostavljam da znaš, jedan drugi tip ankete, bez ocjena.

Naravno ako je priča zamišljena kao takva.

Nije zamišljena za dječiji uzrast, zapravo o tom nikad ne razmišljam kad pišem priču.
Kao i prethodnu, tako sam i ovu napiso bez 'rzmišljanja o priči'. Kako je izašla iz glave takva i je.
Nakon jednog čitanja, uz manje korekcije na pojedinim rečenicama, propuštena je kroz pravopisno/gramatički editor i postana na forum.

Što se orginalnosti tiče, to nemogu komentirati jer neznam na što misliš, cijelu priču ili neke njene segmente?

Relativno stilski i jezično korektna, mada ima stilskih nezgrapnosti koje bi trebalo popraviti

Izgleda da napredujem u tehničkom smislu, nije loše.Što se nezgrapnosti tiče to stoji sigurno, jer je i postana nakon jednog čitanja.
Primjetio sam inače, bar kod sebe, da ako bih deset puta čitao priču deset puta bih u pola priče redefinirao rečenicu ili je potpuno zamijenio. U stilu; 'ovako mi sad izgleda bolje' , pa me podsjeća na sizifov posao, iako... ima i u tome nešto.

Hvala na komentaru!

Pozdrav

[uglib]

Nije zamišljena za dječiji uzrast, zapravo o tom nikad ne razmišljam kad pišem priču.

Možda bi ipak trebao malo razmisliti na koju čitalačku publiku ciljaš. Čisto da ti stil ne bude kao za prvašiće, a tema za četrnaestogodišnjake.

Kao i prethodnu, tako sam i ovu napiso bez 'rzmišljanja o priči'. Kako je izašla iz glave takva i je.
Nakon jednog čitanja, uz manje korekcije na pojedinim rečenicama, propuštena je kroz pravopisno/gramatički editor i postana na forum.

Čini mi se da se malo previše žuriš pustiti svoje "dijete" u svijet.
Vjerujem da ima pisaca koji su u stanju ravno iz glave napisati dobru priču i dovoljno im je jednom je pročitati, eventualno na njoj napraviti kakve sitne korekcije, ali također vjerujem da se ne upuštaju u pisanje dok im priča u glavi ne sazrije. Nekome za to treba više vremena, nekome manje.

Mnogi ljudi imaju sjajne ideje i u stanju su smisliti vrlo maštovite scenarije, kad pričaju o tome, to zvuči fantastično, ali većina ih nema dovoljno strpljenja ili vještine da te ideje poslože, povežu i oblikuju od njih priču.

Mislim da bi morao biti malo strpljiviji i pustiti svoju priču da sazrije. Kad je napišeš, onako kako ti je krenula iz glave, prespavaj, pa čitaj ponovno, ne jednom, više puta. Pročitaj nakon deset dana što si napisao. Neke stvari će te možda same od sebe ubosti. I nemoj se držati napisanog kao pijan plota. To si mogu priuštiti samo najveći koji imaju razloga biti samouvjereni, mada mislim da i oni preispitivanju napisano, traže bolja rješenja i laćaju se finog brušenja.

Što reći o "Penelope", a da već nije rečeno?
Priča ti je prerastegnuta, s previše nepotrebnih kad je ovo, kad je ono, nakon toga... Pa ne mora se za svaku sekundu znati što je tko radio.
Četvorica prijatelja mi djeluju kao četiri tupsona; pomislih, sva sreća da se više za mene ne kelje na plaži, ne bih takve mogla podnijeti ni kao lik u priči, čak ni da jednu jedinu riječ ne razumijem.
Čini mi se da si pokušavao dočarati atmosferu plaže, ali ne baš uspješno.

[Izitpajn]

A gdje je anketa za ocjenjivanje?

Pa čekam odgovor tehničkog admina, što se ankete tiče. Nadam se da će se udostojiti odgovoriti... sad?

A ocjene od 1 do 5 ti nisu dovoljne? Baš želiš od 1 do 30?

[buco]

quote="Izitpajn"]A ocjene od 1 do 5 ti nisu dovoljne? Baš želiš od 1 do 30?[/quote]

Pa znaš da nisam namjeravo raditi ocjenjivačku anketu, već izbor tri naj priče, po mišlenju ćitatelja, u kalendarskoj godini objavljenje na ovom subforumu.
Iz viđenog izgleda da se objavi oko 25-30 priča godišnje pa je anketu jednostavnije napraviti u komadu a ne dvodjelnu što bi zahtjevalo dodatno glasanje na kraju godine.

Pošto tehničkom adminu, ne 'političkom', to nebi trebalo predstavljat problem da tih 15, vjerojatno kao start za broj opcija u dijelu skripte za anketu, postavi na 30.
Mislio sam da ga pitam da omogući glasanje neregistriranim korisnicima, naravno samo u toj anketi, jer mi se čini da ih ima. No to bi bilo kao opciono može i nemora, ovsi o procjeni koliko je neregistriranih čitatelja tog subforuma.

Čini mi se da si pokušavao dočarati atmosferu plaže, ali ne baš uspješno

Nije baš tako, iako može izgledati da je. Nisam htio da mi lik, ko u pornićima, padne s neba u more i ... cura je već 'u akciji'.
Nekako je morao doć do nje malo 'normalnije'. Razgovor je jedan od načina i najčešći je, a prethodi mu, uglavnom, vizualni kontakt...
Tako i lik u priči dolazi u kontakt s curom. Mislim da tu uopće i nema previše opisa.
Ne znam što drugi govore kad se s nekim upoznaju, iko sam se i toga naslušao ali..., mislim da se većina predstavi imenom, razmjene se neko osnovne informacije, odakle, dokle...itd.
Preskočio sam dio koji slijedi nakon upoznavanja i to je lik pojasnio drugome, pozvana je i morala je otići s plaže.

Meni osobno, bi bilo smiješno da sam napiso : 'Pogledali su se, on je otišao doma...' i onda nastavio 'Prevečer je Mario došao na plažu a tamo ga je čekala cura u kupaćem kostimu... '.
Sad, dali je to baš dobro opisano, mislim na 'prvi kontakt', to je već drugo i stvar je čitatelja da to procjeni kako je urađeno.
Zato je opisano samo to upoznavnje i ništa više. Dal' se ono nekom čini predugačko, prekratko ili nepotrebno to je druga stvar i osobni je stav čitatelja i dobro ga je znati.

Možda bi ipak trebao malo razmisliti na koju čitalačku publiku ciljaš. Čisto da ti stil ne bude kao za prvašiće, a tema za četrnaestogodišnjake

Jel misliš da je tema za taj uzrast zbog godina koje imaju likovi (glavni)?
Inače oni, bar bi to trebalo, bez pojašnjenja, biti jasno, ne završavaju osnovnu školu (kako ti izgleda misliš), bar tu kod nas, ne mislin na cijelu državu, kad kažeš da završavaš školu misli se na srednju. To je doba punoljetnosti, tu negdje.
Jel misliš da bi tema priče bila za odrasle da sam napisao da likovi imaju 25-30 godina ili?
Moram priznati da mi je to nejasno?! :scratch:

Priča ti je prerastegnuta, s previše nepotrebnih kad je ovo, kad je ono, nakon toga... Pa ne mora se za svaku sekundu znati što je tko radio.

Baš sam malo pogledao priču u potrazi za 'previše nepotrebnih kad je ovo, kad je ono....' ima ih jako malo, što je prije svega mene iznendilo.
Pa i nezna, čitalac, što su radili svaku sekundu, ako se dobro sjećam, Mario predvečer dolazi na brod vrlo brzo on i cura završavaju u baru na gliseru, nakon toga se bude, u njenoj sobi, ujutro... pa nije baš svaka sekunda opisana... :vrag:

Četvorica prijatelja mi djeluju kao četiri tupsona; pomislih, sva sreća da se više za mene ne kelje na plaži, ne bih takve mogla podnijeti ni kao lik u priči, čak ni da jednu jedinu riječ ne razumijem.

Znači dobro u opisani, bar za taj trenutak? Vidljivo je iz priče a i jedan od likova je to irekao, da ih zanima gliser prije svega. Malo su se 'kreveljili' i cura ih je otpilila, što je i njima bilo jasno, vrlo brzo, i tu oni izlaze iz 'filma', tj. radnje priče, koja tek treba početi.
To je jedna vrsta uvoda da nebude ono, pao s neba i već je na gliseru.
Varijacije na temu otkuda čija priča može početi...Hmmm, vjerojatno svaki čitatelj tu ima svoje mišljnje.
Mogla je početi na gliseru, u sobi, baru, bilo gdje, važno je da zadrži bit priče. Ova počinje tako kako počinje.
Vidim da i iskusniji imaju 'problema' s početcima u pričama, kao ona priča u UBIQ'u-3, kojoj se zamjera pretjrani teho-babl na uvodu, al opet ne svi čitatelji. Autor, siguran sam, misli da je ono potrebno zato je i napiso takav uvod.

Hvala na komentaru!¨

Pozdrav

[uglib]

Nije baš tako, iako može izgledati da je. Nisam htio da mi lik, ko u pornićima, padne s neba u more i ... cura je već 'u akciji'.

Hm, uvod ti je nepotrebno podugačak, a krajnji rezultat, skoro kao porniću koji ima tendenciju biti sadržajan, s tim da si ti preskočio najsočnije dijelove. :zubo:

Mislim da tu uopće i nema previše opisa.

Nisam ti prigovorila da imaš previše opisa, čak naprotiv, nedostaje opisa koji bi mi omogućili da vidim isto što i ti.
Opisi se mogu nenametljivo provlačiti kroz radnju, ne moraju se nagomilati u uvodu.

Preskočio sam dio koji slijedi nakon upoznavanja i to je lik pojasnio drugome, pozvana je i morala je otići s plaže.

Bilo bi bolje da si se usredotočio na razvijanje odnosa između ta dva glavna lika, a ne da o tom površnom odnosu doznajemo iz prepričavanja jednog od aktera.
Čini mi se da je ona pozvana, morala otići s plaže, jer nisi znao o čemu bi njih dvoje još mogli razgovarati. Btw. odnos se ne razvija samo kroz razgovor.

Meni osobno, bi bilo smiješno da sam napiso : 'Pogledali su se, on je otišao doma...' i onda nastavio 'Prevečer je Mario došao na plažu a tamo ga je čekala cura u kupaćem kostimu... '.
Sad, dali je to baš dobro opisano, mislim na 'prvi kontakt', to je već drugo i stvar je čitatelja da to procjeni kako je urađeno.
Zato je opisano samo to upoznavnje i ništa više. Dal' se ono nekom čini predugačko, prekratko ili nepotrebno to je druga stvar i osobni je stav čitatelja i dobro ga je znati.

Po svemu što se dalje zbiva, između njih se stvorila nekakva kemija, i to kemija na prvi pogled, ali ja kao čitatelj, od te kemije nisam osjetila apsolutno ništa što bi bilo pokriće za daljnji tijek radnje. Njihovo upoznavanje na mene je ostavilo dojam pukog ubijanja vremena, dvoje ljudi koji su se upustili u komunikaciju na plaži iz dosade.

Jel misliš da je tema za taj uzrast zbog godina koje imaju likovi (glavni)?
Inače oni, bar bi to trebalo, bez pojašnjenja, biti jasno, ne završavaju osnovnu školu (kako ti izgleda misliš), bar tu kod nas, ne mislin na cijelu državu, kad kažeš da završavaš školu misli se na srednju. To je doba punoljetnosti, tu negdje.
Jel misliš da bi tema priče bila za odrasle da sam napisao da likovi imaju 25-30 godina ili?
Moram priznati da mi je to nejasno?! :scratch:

Gle, godine likova u priči nisu presudne za temu, niti sugeriraju za koji uzrast je priča namijenjena.
Da je drugačije, Šuma Striborova bi bila priča za starije ljude, a mnogi Kingovi romani u kojima su glavni likovi i pokretači radnje djeca, spadali bi u dječju literaturu. Dobro, Šumu Striborovu kao i mnoge druge Brlićkine priče s užitkom možemo uvijek iznova čitati i mi stariji, ali nisam sigurna da je King dobar izbor za sedmogodišnjaka, ne samo zbog teme, već i stila pisanja.

Da prostiš, tvoja priča je na razini edicije Maja iz mog djetinjstva (Maja mala mama, Maja kuharica, Maja u vrtiću, Maja u zoološkom vrtu...), a ja sam s Majom raskrstila još u prvom razredu osnovne škole.

U tvojoj priči nisu problem godine likova, ni njihovi nezanimljivo prikazani karakteri, ni tema koja je sama po sebi u redu i ne bi trebala biti ograničena na određenu dobnu skupinu čitatelja, ali ipak baš nije za malu djecu, ali stil pisanja ukazuje upravo na najmlađe čitatelje. Nadam se da shvaćaš.

Mene osobno, kod tebe ubija u pojam, gomilanje vremenskih prijedloga. Pa nisam idiot da ne mogu skužiti što je bilo prije a što poslije, što se događa istovremeno... I još mi je puno toga čoskasto, ali nemam vremena, a ni volje da ti sad iz priče vadim rečenicu po rečenicu i podvlačim crvenim.

Baš sam malo pogledao priču u potrazi za 'previše nepotrebnih kad je ovo, kad je ono....' ima ih jako malo, što je prije svega mene iznendilo.
Pa i nezna, čitalac, što su radili svaku sekundu, ako se dobro sjećam, Mario predvečer dolazi na brod vrlo brzo on i cura završavaju u baru na gliseru, nakon toga se bude, u njenoj sobi, ujutro... pa nije baš svaka sekunda opisana... :vrag:

Uskoro su četiri prijatelja bila na svojoj standardnoj poziciji, na jednoj maloj plaži pored mora. Nakon što su malo osmotrili koga sve ima, uzeli su loptu i počeli se s njom igrati u plićaku.
Nakon nešto manje od sat vremena izašli su iz vode i sjeli se na stijene oko plaže da bolje osmotre da nije tko novi došao.

Ako to nije previše, nek' me vrag odnese. Do kraja tvoje priče bilo mi je zlo od riječi "nakon", tek mrvicu manje od "uskoro". "Kad" samo po sebi nije veliko zlo, ponekad je nužno, ali brate...

Evo ti za primjer jedna tvoja rečenica:

Kad se malo rashladio, pogledao je prema onoj curi koja se već bila ustala i krenula polagano u vodu.

Mogao si to napisati i ovako:

Malo se rashladivši, pogledao je djevojku koja je polagano krenula u more.

Nadam se da si uočio kada je moguće izbjeći "kad", a bome i ostale vremenske popikavače. Ne čini ti se da je ovakav početak rečenice pitkiji, protočniji, u svakom slučaju, ljepši.
Kad sam već krenula: "onu curu"!? Koliko to cura imaš u priči? Sasvim je jasno koju i bez tog zapinjaj "onu".
Čemu "koja se već bila ustala"? Pa ako je krenula, jasno je da je ustala. Pretpostavljam, ako ne naglasiš da je ustala, da si nitko neće zamisliti djevojku kako struže s guzicom po pijesku ili šljunku i tako se kreće prema moru.

More je moja osobna brija. Za mene je more more, nije obična voda. Voda mi je iz vodovoda, voda u potoku, bunaru, jezeru, kadi... obična voda. More je više od toga. More je more i basta. Ovo moje lamentiranje o moru uopće ne moraš uzeti u obzir.

Vidim da i iskusniji imaju 'problema' s početcima u pričama, kao ona priča u UBIQ'u-3, kojoj se zamjera pretjrani teho-babl na uvodu, al opet ne svi čitatelji. Autor, siguran sam, misli da je ono potrebno zato je i napiso takav uvod.

Ako se ovo odnosi na moje mučno probijanje kroz Rukavininu priču, to nije bila zamjerka autoru, nije on kriv što ja ne vladam nekim pojmovima, pa mi je teško koncentrirati se.

Mislim da je kratka priča forma koja ne trpi dugačak uvod, pogotovo ako je taj uvod krcat bezvezarijama koje su potpuno nebitne za zaplet, tipa: tko je zakasnio (bilo bi bitno da je to kašnjenje imalo neke posljedice). Mogao si ih mirne duše staviti odmah na plažu, preskočiti i picigin jer ni on baš nije bitan. Bitno je da ta četvorka zvjera po plaži koga ima.

[buco]

Upravo sam kreno da ti replaym da sam poslušao onaj savijet oko skraćivanja. poklopilo se da si ti replay-ao ovaj gore post.

Btw. odnos se ne razvija samo kroz razgovor.

Ovo je dobro. Nije nego nisam htio pisati novelu! :vrag:

Njihovo upoznavanje na mene je ostavilo dojam pukog ubijanja vremena, dvoje ljudi koji su se upustili u komunikaciju na plaži iz dosade.

Pa jednog 'ljuda' i jedne heh sad... 'nešto iznad oblaka'. Mislim da je i iz onog kratkog dijaloga jasno da ona nije došla vodit rasprave, a za priču te dužine mislio sam da je dovoljno to što je rečeno.

Kasnije kad sam promislio o tvojoj kritici da je preduga i onommom odgovoru da ona može početi od pola, palo mi je na um da to i napravim. I napravio sam to, skratio sam priču na negdje na pola. Dijalozi na početu uopće nisu ni biti za samu bit priče. upoznavanje i metode 'zavađanja' nek si svatko zamisli, jer ih tako i doživljava , osobno.
Radnja priče počinje od večernjeg susreta na plaži. Sve ono do tad je pobrisano i nešto je preoblikovano.

Mene osobno, kod tebe ubija u pojam, gomilanje vremenskih prijedloga. Pa nisam idiot da ne mogu skužiti što je bilo prije a što poslije, što se događa istovremeno... I još mi je puno toga čoskasto, ali nemam vremena, a ni volje da ti sad iz priče vadim rečenicu po rečenicu i podvlačim crvenim.

To je već prvi savijet, kao i još neki, koji mogu pomoći... valjda. :scratch:

Hvala ti još jednom na komentaru!

Pozdrav

[niniane]

Uuuu, uglib se raspištoljila... :blob: :hehe: :love:

poklopilo se da si ti replay-ao ovaj gore post.

Inače, buco, uglib ti je žensko

[buco]

Inače, buco, uglib ti je žensko

Sad, ja se džim one da "usernamei" ne moraju značiti, kad je spol u pitanju, ama baš ništa.
A Uglib mi djeluje kao muški rod, da je uglibica onda bih još i upotrijebio ženski rod. Inaravno svi glagoli u aoristu, čini mi se da voli taj oblik izražavanja.

Hvala na infu! :cheers:
No zadržavan pravo da nejerujem, a i čini mi se da je Fiumanka ili Fiuman?! :scratch:

Pozdrav svim curama, ženama i onima koji se tako osjećaju na boardu! :vrag:

[ratchet]

Uh, umorio sam se dok sam sve ovo pročitao.

[buco]

Bar ćeš dobro spavati.

Pozdrav

[buco]

Skraćena verzija priče. Poslušao sam savijet Uglib i skratio priču .

Penelope

Oko osam sati uvečer, zapravo i nije večer, bio je još dan, Mario je busom došao do šetališta uz obalu. Malo se zadržao s nekim znancima i usput popio par pića i pošao šetalištem prema plaži. Došavši do iznad plaže vidio je Rinu kako sjedi uz obalu i gleda prema pučini.
«Stvarno je došla. Hmm… ona je još u kupaćem kostimu?! Kad se brže vratila, baš su čudne te Dankinje, iako…» mislio se Mario dok se spuštao strmim stepenicama na plažu.
Došavši na par koraka od Rine ona se okrenula, pozdravila ga, te mu rekla da sjedne do nje, što je on i napravio.
«Voliš noćno kupanje?» upita je Mario.
Vidjela je Rina da je on malo zbunjen i da mu je neugodno te upita:
«Nešto nije uredu?»
«Ne, sve je uredu.»
«Vidim da nije. Jesam li nešto pogriješila?»
«Ne, uredu je, izvini! Mislio sam da ćeš biti u nekoj haljini, znaš već?»
«Ne! U haljini?! Izgleda da sam na to zaboravila.».
«Izvini, nije važno.»

Na pramac glisera stupio je njen otac, bar se tako Mariu činilo, i mahnuo je rukom Rini da dođe na gliser.
«Ideš, idemo se … provozati! Znam da te to sigurno zanima.»
«Da, kako si znala?»
«Vidim ja što sve tebe zanima!» reče mu Rina i nasmiješi se.

Stajali su na pramcu, gledali prema pučini i nešto razgovarali. Do njih je stajao Rinin otac, tako ga je ona i predstavila Mariu kad su došli gore.

«Voliš brzu vožnju?» upita ga Rinin otac.
«Da!»
«Onda uđi s nama u gliser pa ćemo krenuti, da vidiš kako je brz.»
«Super!» kaza oduševljeni Mario.
Njih troje su ušli u gliser čija je unutrašnjost bila neobično uređena, bar po onome što je o gliserima Mario znao, a pratio je te stvari.
«Rina, taj vaš gliser mora da košta jako puno, kao da nije odavde?» reče joj Mario vrteći se oko sebe, sve mu je izgledalo neobično.
«Rekla sam ti otkud smo došli.»
«Da, ali…. Nemoj me zezati, izgleda kao svemirski brod! Gdje ste ga samo kupili?!»
«Izvini, samo trenutak.» reče Rina i ode do oca.
Kroz par minuta vratila se do Maria te mu rekla:
«Otac mi je dopustio da ti pokažem bar, ako te zanima?»
«Svakako! Ne čini li ti se da je gliser unutra veći nego što izgleda izvana?!»
«Čini ti se, mislim da si malo uzbuđen?»
«Hm… pa jesam, tko ne bi bio.»
«Da, samo nisam baš sigurna što je tebe toliko uzbudilo… Mislim da je gliser.» reče Rina i nasmiješi se.
«Evo nas! Kako ti se sviđa bar?»
«Rina pogledaj koliki je taj bar, nemoguće! Ti se šališ, samo ne znam kako?»
«Misliš da je prevelik?! Moguće. Što ćeš popiti?»
«Ozbiljno te pitam, ne može bit bar veći od glisera, kako? Nije mi nešto dobro.»

Rina se nasmije te uzme Maria za ruku, odvede ga do stolice i zamoli ga da sjedne.
U jednu poveću čašu natočila je neko piće, donijela mu te rekla:
«Popij ovo, bit će ti bolje!»
Kad je Mario popio par gutljaja slatkastog pića rekao je:
«Kako ovo osvježava?! Kako se zove?»
Rina mu nije ništa odgovorila samo je sjela do njega na stolicu i pogladila ga po kosi.
Na vratima bara stajao je Rinin otac, nasmiješio se i otišao.

Došavši u prostoriju, iz koje se upravljalo gliserom, rekao je svojima:
«Izgleda da će uspjeti, nadam se da će ovaj uzorak zadovoljiti kriterije. Sve smo pregledali i trebao bi. Nećemo ih uznemirivati, imamo vremena.»
«Nije li Rina malo premlada, zar nisu mogli neku malo stariju od nje naći?» upita drugi muškarac.
«Izričito su tražili da uzorak mora zadovoljavati određene kriterije. Iz naših saznanja o njima Rina je bila najbolji odabir i najveća šansa da će sve ići kako treba.»

«Nisu više u baru!» reče 'žena' njima dvojici.
«Kako nisu? Nije valjda….ma da! Hmm… Koliko god da smo joj govorili što ne smije… uhh!»
«Što ćemo sad?» upita 'žena'.
«Ništa, pustiti ćemo neka stvari idu svojim tokom, ionako je kasno da se umiješamo.» reče to onaj što se predstavio kao Rinin otac i nasmiješio se.
«Imaš pravo, šteta…. Izvini!» reče 'žena'.
«Izgleda da ste iste, i njihove ženke vole 'romantiku' kako sam čuo.»

«O, kakva noć!» reče Mario Rini.
«Da, hmm…» reče Rina koja je zadovoljstvo zamijenila za nemir.
«Što je s tobom Rina, nešto ti nije dobro?»
Sjedio je Mario na krevetu i gledao u djevojku, djelovao je prestrašeno, zapravo nije znao što se to s njom događa i to ga je brinulo.
«Izvini, sve je dobro ali… ništa. Kako si ti, jeli bilo sve uredu?»
«Uhh, ne pitaj. Još sam … lebdim.»
«Morati ćemo sad u bar, znaš kako je?»
«Da! Čudno da nas tvoji nisu tražili, baš smo… Opet bih to napravio, pa što bude!» reče Mario i počeo smijati a za njim i Rina.

Petnaestak minuta nakon toga u bar je došao Rinin otac. Pogledao ih je, nasmiješio se i rekao Mariu:
«Nadam se da su bila dobra pića?»
Mario se malo zbunio, no samo nakratko, onda se nasmiješio te odgovorio:
«Da, jesu.»
Dok su išli, iza Rininog oca, Mario je upitao Rinu kad dolaze na plažu.
«Mislim da odlazimo odavde.»
«Ali kako? Rekla si mi … izvini!» reče Mario i duboko uzdahnu.
«Tako mora biti.»
«Daj mi bar svoju adresu? Moramo ostati u kontaktu!»
«Adresu?! Ah da, sumnjam da bi ti išta značila i da bi ikad mogao stići do mene.»
«Pa nije Danska toliko daleko?!»
«Ova moja je! Šteta. No ostati ćemo na neki način u vezi i to, izgleda, vrlo jakoj. Hmm i meni je sve to tako … što ja znam. Kad nisam znala da će tako ispasti.»
«Ja tebe ništa ne razumijem. Možeš li ti to meni malo pojasniti? O kojoj Danskoj ti pričaš i kako ćemo ostati u vezi?« govorio je Mario, trudeći se da odgonetne Rinine riječi. Mislio je da je dobro ne razumije, ah i taj engleski.
«Tako je najbolje i tako mora biti, bar za sad. Jednom ćeš shvatiti sigurna sam. Evo nas, tu smo na izlazu.»
Stajali su na ulaznim vratima glisera i gledali jedan u drugog. Tad im je prišao Rinin otac, otvorio je vrata i rekao:
«Sad bi i mi morali poći.»
«Da, izvinite. Pozdrav svima i … to je sve. Rina, doći ću ja jednom u tu tvoju Dansku, nećeš mi se sakriti!»
Kad je izašao s glisera bila je već zora, zapravo i malo više. Po plaži su već bili prvi kupači. Mario je požurio da uhvati autobus, da ode kući.

«Rina ti si se malo… Nadam se da nisi?» reče joj otac, zapravo osoba koja je vodila tu operaciju, dogovorili su se da ga tako predstavi Mariu.
«Možda! Zar ima nešto loše u tome?»
«Vidi se da si mlada, proći će to tebe, vidjeti ćeš. Idi se sad odmori i nemoj razmišljati o ničemu, kao da ga nikad nisi vidjela. Hajde sad, ionako nas čeka ne mali put, nije ta tvoja 'Danska' tako blizu!»
«Vidi se da nemate porodicu! Sad znam i zašto.» reče njemu Rina i ode iz prostorije za upravljanje.
«Morati ćemo pripaziti na nju. Čim donese uzorak na svijet mi ćemo ga zadržati a onda je slobodna … kad je tako blesava.» reče ona 'žena'.
«Nemoj tako, možda ipak shvati da griješi. Idem do nje, moram joj to objasniti, ipak sam ja odgovoran za nju.» reče voditelj.

Ušavši u Rininu sobu rekao joj je:
«Znam da ti je teško jer se dogodilo ono što se nije smjelo dogoditi. Primijete li da si im sumnjiva, uzeti će ti uzorak i nikada ti ga više neće vratiti. Smiri se i dobro razmisli prije nego bilo što kažeš kad dođemo u 'Dansku'.» reče joj voditelj i nasmiješi se.
«Mislite da bi mi to napravili?»
«Da, vjeruj mi da je tako. Poslušaj me i biti će sve uredu, ja ću se pobrinuti da tvoj uzorak bude s tobom. Dobro znam što znači kad ti uzmu uzorak, uostalom i ti si to bila. Jedan mali simpatični, bučni uzorak, hmm…!»
«Ali kako vi znate… Tko ste vi zapravo?» upita ga zbunjena Rina.
«To se i ja pitam koji put, ali… tako je bilo i nemoj da ponoviš moju grešku! Ista si mama, na nju ličiš gotovo potpuno, ne znam kako.»
«Jeli to znači da… Kako mi je to neobično?!» reče Rina koja je počela plakati.
«To znači baš to. Čak i plačeš kao oni, kao tvoja mama. Biti će sve uredu, urediti ću ja već nešto, uostalom dužni su mi bar to. Sad se odmori i tko zna… Znaš da naši često putuju na toj ruti.»
«Hvala i izvinite za ono što sam vam rekla, nisam znala!» reče mu Rina koja je prestala plakati iako su joj suze još tekle niz lice.
«To me je i probudilo, trebao sam ti to ranije reći ali… eto, nisam. Mojoj kćeri neće nitko uzimati ono što voli, vrijeme je da ti bar malo pomognem. Propušteno se ne može nadoknaditi ali tako je bilo, sad smo skupa, igrom slučaja ili… Ne znam više ali nije bitno.»
«Da, možda jednom ovaj uzorak u meni uspije dati moju adresu onome koji sad ne može zaspati, sigurna sam!»
«Hmm… nadam se. Moram ići nazad, ipak sam voditelj. Doći ću te vidjeti čim budem mogao. Sad se odmaraj!»

«Jedva sam se dovukao do kuće i ne mogu spavati. Kako mi je sve ono čudno, možda je od kakvog pića ili… ne znam. Valjda će opet onaj gliser svratiti do nas. Ma ona se sigurno šalila. Pa da, kako sam glup, cijelo vrijeme je imala neke čudne šale. Uhh…. Ne mogu spavati i gotovo, idem van, idem do plaže.» mislio se Mario.
Zatim se ustao iz kreveta obukao i vratio autobusom do šetališta a onda je požurio do plaže.

«Još ih nema, ali doći će za sat-dva, i jučer su došli malo kasnije».

--------------------------------------------- KRAJ -------------------------------------